Lepa, ali hirovita reka dugačka 75 kilometara, levo se uliva u Južnu Moravu, oko deset kilometara nizvodno od Leskovca. Njen tok nije samo geografska činjenica – to je priča o borbi, sećanju, i suživotu čoveka i vode.
Veternica nije reka koju se može ukrotiti lako. Njeno raspoloženje menja se s godišnjim dobima – prolećne kiše i otapanje s planina pretvaraju je u nabujali talas koji nosi sve pred sobom, dok suva leta donose tišinu, i korito koje gotovo presuši. Najveća opomena stigla je 1948. godine, kada je Veternica pokazala svu svoju silinu – poplavila je čak 80% Leskovca, voda je dostizala visinu od metar i po, a grad je danima disao pod vodom.
Danas je korito reke kroz Leskovac regulisano, ali sećanje na tu snagu ostaje urezano u lokalnu svest. Međutim, Veternica nije samo izvor nevolje – ona je i izvor života. Njen najlepši dar je pritoka Vučjanka, koja u planini Kukavici stvara impresivan kanjon dubok čak 300 metara – prirodni spomenik koji oduzima dah. Na samoj Veternici nalazi se i veštačko jezero Barje, oaza mira, ribolova i predaha za sve koji žele da se sklone od gradske vreve.
Veternica je reka kontrasta – burna i tiha, darežljiva i opasna, surova i lepa. Ona je živa hronika juga Srbije, reka koja pamti, i koja i dalje piše svoje poglavlje između planinskih izvora i dolina Morave.
321 Srbija/pixabay
