Nije to samo manifestacija, već dan kada se cela zajednica penje iz svakodnevice na visine tradicije, gde se slavi snaga čoveka i konja, čast i takmičarski ponos.
U selu Orašac, dok se jutarnja magla lagano povlači niz padine, okupljaju se ljudi iz tri zemlje – Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Svi dolaze s istom željom – da prisustvuju događaju koji više liči na vremeplov nego na savremeni spektakl. Komaranska košija nije rođena iz turističkih brošura – ona je izrasla iz običaja svatovskih trka, kada su momci dokazivali snagu, umeće i želju da budu viđeni i zapamćeni.
Na velikoj čistini iznad Brodareva, čuje se zveket potkovica, a konjički timovi zagrevaju svoje rasne grle i brdske konje – jedne zbog brzine, druge zbog izdržljivosti. Publika ne diše dok trke traju. Ali to je tek deo čarolije. Bacanje kamena s ramena donosi uzvike podrške, skok udalj i kros kroz prirodu traže snagu i izdržljivost, dok svaki takmičar nosi ponos svog kraja na grudima.
Kad sunce dosegne zenit, sve prelazi u muziku, smeh i razgovore. Boretino brdo postaje pozornica narodne igre, pesme i prijateljstva. Komaranska košija tada menja ritam – iz takmičarskog u svečarski – ali duh manifestacije ostaje isti: pokazati, sačuvati i proslaviti ono što se prenosi s kolena na koleno.
321 Srbija/pixabay
