Od bureka, preko ajvara do roštilja
Srbija je poznatai potome što se ovde „dobro jede“. O srpskoj kuhinji se govori i piše. U Srbiji se gosti srdačno dočekuju, dok je u tradiciji srpskog naroda da gost iz kuće ne sme otići gladan.
Prelepa priroda, reke, izvori, jezera, planine, nacionalni parkovi, srpski manastiri i upoznavanje sa desetvekovnom bogatom istorijom uvek se upotpunjuju i pričom o tradicionalnoj srpskoj kuhinji čime turisti dobijaju potpunu sliku o Srbiji.
Bogatstvo srpske kuhinje potiče pre svega od njene nacionalne, kulturne i geografske raznolikosti. Ono što danas zovemo tradicionalnom srpskom kuhinjom u jednom delu predstavlja i ukrštanje različitih uticaja svih onih naroda koji su nekad nastanjivali ove prostore, koji su kroz njih prolazili često u pokušaju da ih osvoje, ali i naroda koji danas žive u Srbiji. Raznoliki uticaj kultura i naroda odlično se vidi na primeru kuhinje juga Srbije. Sa neospornim uticajem turske kuhinje, jer su Turci vekovima živeli u ovom delu Srbije i trgovali sa Srbima, kuhinja juga Srbije postala je autentična, prepoznatljiva i nešto što je danas turistima privlačan gastro izazov. Kuhinja juga Srbije je orijentalna, puna začina, pikantna i ukusna.
Niška kuhinja
Niška kuhinja ima svoje „adute“ koji je izdvajaju i po čemu je prepoznatljiva. Ono što Nišlije imaju i rado predstavljaju kao deo svoje gastronomske ponude i dobro čuvaju je burek. Svi u Srbiji znaju da se za dobar burek ide na jug i to baš u Niš. Ovaj tradicionalni specijalitet usavršen je upravo u niškim pekarama, a istorija bureka na ovim prostorima počela je davne 1498. godine kada je carigradski pekar prvi put napravio burek u tepsiji. Nišlije su vremenom postali najbolji majstori za pravljenje bureka, pa su niške pekare sa burekom različitih nadeva nezaobilazno mesto na turistima dobro poznatoj gastronomskoj mapi ovog grada.
Pored bureka, turisti u Nišu uživaju i u ćevapčićima, džigerici u skrami ili dimljenim rebarcima na kajmaku. Zasladiće se neizostavnom baklavom.
Leskovačka kuhinja
Najkarakterističniji specijalitet leskovačke kuhinje čijim su ukusom turisti fascinirani, brendiran i sa zaštićenim geografskim poreklom – svakako je leskovački ajvar. Leskovac je odavno poznat po svom ajvaru pripremljenom po tradiconalnoj recepturi, od najbolje crvene paprike koja se uzgaja u ovom delu Srbije. Tursitima, stranim i domaćim, leksovački ajvar poznat je još i kao „srpski kavijar“.
Leskovački gastronomski specijaliteti pripremaju se najčešće na otvorenom žaru i ćumuru koji im daju specifičan i autentičan ukus. Leskovac u bogatoj turstičkoj ponudi ima i još jedan mali gastro brend – leskovački roštilj. Kako Leskovčani ponosno ističu, a turisti koji ovaj grad obiđu to i potvrde najbolji roštilj se jede u Leskovcu. Još pre rata, ćevabdžije iz Leskovca, majstori u pripremi roštilja i ćevapa slali su sveže pripremljene kobasice eskpresnim vozovima u razne krajeve – toliko se njihovom majstorluku verovalo. Leskovac je u Srbiji i inostranstvu poznat kao kolevka roštilja, a na menijima mnogih restorana u zemlji i inostranstvu nalaze se mnogi leskovački specijaliteti poput ćevapčića, uštipaka, mućkalice ili pljeskavice. „Leskovačka roštiljijada“ važan je deo turističke ponude ovog grada, ali i ovog dela Srbije, i svake godine okupi veliki broj gostiju, domaćih i stranih turista koji uživaju u specijalitetima leskovačke kuhinje.
Vranjska kuhinja
Vranjska kuhinja sama po sebi dovoljno je autentična, raznovrsna i omiljena da predstavlja gastro brend. U Vranju turisti uživaju u ukusu odličnog roštilja, ali to nije sve. Ono što je u Vranjskoj kuhinji turistima naročito specifično jeste, kako gosti ovog grada često umeju da kažu – paprika na 100 načina. Gastronomsku ponudu vranjskog kraja upotpunjuje punjena paprika, specifična sušena punjena paprika „vezenka“, salata od pohovane sušene paprike, lučena paprika (kisela paprika začinjena peršunom i belim lukom). Poseban specijalitet kuhinje vranjskog kraja za turiste potpuno autentičan jeste i trljenica – specijalna salata sa pečenom paprikom koja se u zavisnosti od vrste kombinuje sa prazilukom, patlidžanom, krompirom. Nema ugostiteljskog objekta koji turistima nudi tradicionalnu vranjsku huhinju, a da na svom meniju nema i trljenicu u nekom obliku.
Neizostavan deo menija tradicionalne vranjske kuhinje je i samsa – specifična samo za ovaj deo Srbije. Samsa je prazna pita, umešena ili od kora, prelivena izuzetno ukusnom kombinacijom kiselog mleka i belog luka.
Turisti u Vranju uživaju i u lučenom pasulju, sarmicama od vinovog lista, sarmi, đuveču, zeljanici, banici, nezaobilazno je i „gravče na tavče“ (gust pasulj sa suvim paprikama zapečen u zemljanoj posudi), a tu su i razne slatke pite, bakvale, brdarice i crvenci.
