Bobija se nalazi između reke Drine i planina Sokolskih, Jablanika, Medvednika i dubokog kanjona reke Trešnjice. Njeno ime se tiho prenosi kroz sela Savkovića i Gornjih Košalja, gde se i danas živi po ritmu prirode.
Najviši vrh, Tornička Bobija, uzdiže se 1272 metra nad morem i pruža vidike koje reči teško prenose. Do vrha se stiže kroz guste četinarske i bukove šume, preko pašnjaka i proplanaka na kojima stada ovaca pasu netaknuto bilje, a planinski vetar nosi miris borovine.
Na Bobiji se ne dolazi samo zbog planinarenja. Ovde žive ljudi koji od zemlje uzimaju ono najbolje – mleko, sir, kajmak, šljivu i malinu. Stočarstvo i voćarstvo su temelji opstanka. U proleće i leto, ceo kraj miriše na zrele plodove i sveže seno, a domaćini otvaraju vrata svojim gostima sa onom starom, srpskom toplinom.
Malina je posebno važna. Ona nije samo kultura, već izvor života za mnoge porodice. Branje počinje čim prođu prvi prolećni dani, a crveni plodovi putuju širom sveta, noseći sa sobom deo Bobije.
U blizini planine nalaze se i brojni prirodni dragulji – reka Drina, kanjon Trešnjice i staze koje vode do zaboravljenih izvora i vidikovaca. Svaka staza je priča, svaka kuća uspomena, a Bobija – večna čuvarica mira.
321 Srbija/pixabay
