Njen izvor na južnim padinama moćne Šare skriva se u visinama, u tišini borove senke i mirisu divljeg timijana. Tu počinje put koji nije samo geografski – Lepenac ne teče samo kroz prostor, već i kroz dušu kraja koji obasjava svojim prisustvom.
Kroz Sirinićku Župu, jednu od najlepših i najautentičnijih oblasti južne Srbije, Lepenac donosi život. Ona nije samo reka – ona je dnevnik vekova, u njenom toku odjekuju mitovi, pesme pastira, priče o slozi, borbi i opstanku. Kroz Štrpce protiče kao tihi svedok svakodnevice, ali i kao pokretač prirode i ljudi. Njene obale su mesto okupljanja, igre, susreta, ali i tišine kada je najpotrebnija.
Nastavljajući se jugoistočnim obodom Kosovske kotline, uz severne obronke Šar planine, Lepenac postaje granica i most, reka koja u sebi nosi slojeve istorije, lepote i neiskazane tuge. Kod Kačanika, njen tok postaje snažniji, dublji, ozbiljniji – kao da je i sama reka svesna svoje važnosti i odgovornosti koju nosi.
Ono što čini Lepenac posebnom nije samo pejzaž kroz koji prolazi, već i osećaj da u njenom toku postoji nešto iskonsko, čisto i postojano. Ona je reka koja ne pravi buku, ali ostavlja trag. U njenoj vodi ogleda se planina, ali i čovek. Reka koja, dok teče, ne samo da oblikuje prostor, već i srce svakog onog ko zastane pored nje.
