Godinama je bila u senci svojih poznatijih suseda, ali poslednjih sezona polako, i s razlogom, izlazi iz anonimnosti. Ne zato što je spektakularna u visini – već u doživljaju. Uspon na Orovicu počinje iz sela Tučkovo, svega nekoliko kilometara od Ovčar Banje. Put od Beograda vodi preko poznate Ibarske magistrale, a nakon 165 kilometara i nešto više od dva i po sata vožnje, posetilac se nađe pred planinom koja nije masovna, ali je iskonska.
Staza je očaravajuće prirodna – bez betonskih staza i preuređenih vrhova, Orovica pruža šansu da se planinari osećaju kao pioniri. Penjanje traje nešto manje od dva sata i vodi kroz mešovite šume, stenovite useke i čistine sa kojih se pruža pogled koji oduzima dah. Sa vrha se jasno vide Ovčar, Kablar, Požega, pa čak i Suvobor kada je vedar dan.
Orovica je idealna za one koji žele da pobegnu od gužvi, ali ne i od uzbuđenja. Na proleće, planina se oblači u razigrane boje – livade su prepune ljubičastih perunika i žutih maslačaka, a stari hrastovi i bukve dišu punim plućima. Cvrkut ptica, šum vetra i udaljeno brujanje reke Zapadne Morave stvaraju atmosferu koja odmara i telo i um.
Za planinare je Orovica postala novo omiljeno mesto – ne zbog visine, već zbog osećaja da ste pronašli nešto što još uvek nije turistički ukalupljeno. Svaki korak je autentičan, svaka panorama nova, a svaki povratak – neizbežan.
321 Srbija/pixabay
