Po narodnom predanju, manastir je sazidao Sveti kralj Milutin krajem 13. veka. Milošću i čudom Božijim, sačuvano je „Vitovničko Jevanđelje”, koje je u 16. veku zlatom i srebrom okovao Vuk Kondo. Glavna manastirska crkva danas je posevećena Uspenju Presvete Bogorodice, po stilu gradnje pripada Moravskoj školi srbske arhitekture. Sačuvane freske datiraju iz druge polovine 19. veka. U blizini manastira nalazi se izvor Svetog Jovana Krstitelja za koji mnogi veruju da ima lekovitu moć. Smatra se da je manastir Vitovnica, tokom svoje burne istorije najveći napredak doživeo kada je iguman manastira Vitovnice bio starac Tadej Vitovnički, po kome je manastir poslednjih decenija postao nadaleko poznat i izuzetno posećen.
Blaženopočivši starac Tadej, poznati duhovnik Srpske Pravoslavne Crkve, svojom duhovnom dubinom, pastirskim radom i ljubavlju prema svima, za vreme svog zemnog života privlačio je vernike širom pravoslavnog sveta i stekao glas o svetoj vrlini prozorljivosti, zbog čega dobija duhovnu dimenziju dalekovidca, tajnovidca i duhovnog iscelitelja. Tajnu njegovog duha prepoznaćemo i u njegovom poznatom delu „Kakve su ti misli – takav ti je život” u kome govori o snazi čovekovih vrlina, kao i o pogubnosti grešnog života. Poznato je da je za vreme ratnih zbivanja starac oko sebe okupljao veliki broj vernika, tešio ih, molio se, plakao…
Da je starac Tadej ugodnik Božiji, da i dalje čuva svoj narod, da i dalje bdi nad dušama svojih duhovnih čada kao i svih koji mu se duhovno obrate, govore i mnoga čuda mirotočenja i suzotočenja starčevih fotografija, njegovih brojanica, kao i isceljenja koja se dešavaju na starčevom grobu. Zbog toga, veliki broj vernika i posle njegove smrti (13.april 2003.godine) dolazi na njegov grob i moli se.
Tako je bilo i na Miholjdan 12.10.2024. godine, kada je manastirska crkva bila premala da primi veliki broj vernika, koji su tog jutra došli da budu na Svetoj Liturgiji i na parastosu koji je služen ocu Tadeju. Svetom Liturgijom načalstvovao je gost iz Eparhije šumadijske Prečasni jerej Inž. Hadži Željko Jovanović. Po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, otac Željko je koordinator projekta „Pravoslavni volonteri u zdravstvu”, koji već evo druga godina, više nego uspešno funkcioniše u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije na Klinici za kardiohirurgiju.
U toku Svete Liturgije pričestio se veliki broj vernika. U svojoj pastirskoj besedi između ostalog, otac Željko je istakao važnost toga da u molitvi na prvom mestu treba da tražimo Carstvo Nebesko, oproštaj grehova naših i naših upokojenih, da se setimo bolesnih i ubogih, pa tek na kraju da zatražimo i neko ovozemaljsko dobro.
Takođe, otac Željko je istakao važnost toga da oprostimo svima onima koji su nas uvredili ili na bilo koji drugi način ražalostili, kako bi i nama Gospod oprostio na Strašnom Sudu. Nakon Svete Liturgije, odslužen je parastos na grobu oca Tadeja koga narod i ako još nije zvanično kanonizovan, svedoči kao Svetitelja i iscelitelja. Na parastosu pojale su monahinje manastira Presvete Bogorodice Trojeručice na Avali, na čelu sa nastojateljicom Prepodobnom mati Zlatom. Posle parastosa upriličen je ručak u manastirskoj trpezariji za sve prisutne, uz duhovno druženje i pevanje bogougodnih pesama.
Bratstvo manastira danas čine nastojatelj ove Svete obitelji, Visokoprepodobni jeromonah otac Pimen i Prepodobni jeromonah otac Nikolaj. Ovo bratstvo, obdareno je od Boga nesvakidašnjim gostoljubljem, kakvo je bilo i u vreme starca Tadeja. Niko odavde ne odlazi, a da se nije nasitio i duhovno i telesno. Pored neiscrpnog izvora blagodati Božje – groba oca Tadeja, bratstvo vrlo rado čita molitve za zdralje na samom grobu, moli se sa svojim narodom i sluša njihove probleme i muke. Tako da i dani danas, kao i u vreme dok je otac Tadej bio iguman, narod odlazi svojim domovima, mirne savesti i čistoga srca, rasterećen svih briga sa kojima je došao u manastir.
321 Srbija/foto: Saša Jović