Vrnjačka Banja želi da napravi novi veliki iskorak na turističkoj mapi Srbije, a planovi lokalne samouprave pokazuju da se razvoj više ne zasniva samo na tradicionalnoj banjskoj ponudi. Cilj je da se broj noćenja gotovo udvostruči, produži prosečan boravak turista i privuku investicije koje bi ovu destinaciju približile najrazvijenijim evropskim turističkim centrima.
Predsednik opštine Vrnjačka Banja Boban Đurović izabran je za najčlana NALED-a za 2026. godinu. Priznanje mu je uručeno na svečanoj ceremoniji, a kako je navedeno, dobio ga je zbog dugogodišnjeg rada i doprinosa reformama, modernizaciji poslovnog ambijenta i unapređenju rada lokalnih samouprava.
Đurović je član NALED-a od 2018. godine, a tokom tog perioda učestvovao je u radu nadzornih i upravnih tela organizacije. Prema navodima iz članka, bio je uključen u niz reformskih procesa, od promena koje se odnose na funkcionisanje lokalnih samouprava i finansiranje opština, do povećanja transparentnosti, kreiranja kapitalnih budžeta i uvođenja digitalnih rešenja poput elektronskog izdavanja građevinskih dozvola i eUprave.
Poseban fokus njegovog rada bio je na Vrnjačkoj Banji. Đurović je opisuje kao „nacionalni turistički proizvod“, odnosno resurs koji, kako kaže, pripada svim građanima Srbije.
Prema njegovim rečima, opština je nastojala da među prvima primenjuje nova rešenja i pilot-projekte, što je trebalo da olakša poslovanje i stvori povoljnije uslove za privatni sektor. Rezultat je, prema njegovoj oceni, snažna ekspanzija turističke infrastrukture – od hotela i velnes i spa centara do apartmana i drugih turističkih sadržaja.
Banja danas raspolaže sa 15 hotela visoke kategorije, dva akva-parka, 27 uređenih bazena, panoramskim točkom i zoološkim vrtom, dok je u ponudi i planina Goč. Jedan od akva-parkova, prema navodima Đurovića, najveći je na Balkanu.
Ipak, lokalna vlast smatra da za turistički rast nije dovoljno samo povećavati broj objekata. Ključ je, kako se navodi, u sadržajima koji će goste zadržati duže.
Trenutno prosečan boravak turista traje oko 2,5 dana, a cilj je da se on produži na tri do pet dana. Još ambiciozniji plan odnosi se na ukupan broj noćenja. Sa sadašnjih oko 1,2 miliona, Vrnjačka Banja želi da u budućnosti dođe do približno dva miliona noćenja godišnje.
Jedan od projekata koji bi trebalo da pomogne u tome nosi naziv „Od reke do vrha“. Plan je da se prostor od Zapadne Morave do auto-puta, uključujući i područje velikog jezera, dodatno uredi. Predviđeni su dokovi, ali i veliki prostor za umetničke i druge manifestacije. Ideja je da se deo događaja koji se danas održavaju u centru Banje izmesti na novu lokaciju.
Ambicija je još veća – da Vrnjačka Banja postane destinacija sposobna da ugosti velike evropske manifestacije i da deo sadržaja poznatih događaja predstavi u Srbiji.
Među najvećim projektima izdvaja se gondola koja bi povezala centar Vrnjačke Banje sa Gočem. Prema planu koji je izneo Đurović, trasa bi bila duga 7,1 kilometar, a kabine bi imale po 12 sedišta. Projekat se razvija uz saradnju sa Vladom Srbije i predsednikom države, dok postoje razgovori sa dve do tri kompanije zainteresovane za ulaganje.
Drugi projekat koji bi mogao da promeni turističku ponudu jeste Park cveća. Planirano je da se na prostoru od dva hektara, gde se danas održava Lav Fest, napravi interaktivni sadržaj po uzoru na slične projekte u Šangaju i drugim svetskim destinacijama.
Razvoj turizma prati i rast lokalnog budžeta. Budžet Vrnjačke Banje sada iznosi oko 2,7 milijardi dinara, što je gotovo pet puta više nego 2012. godine. Veći prihodi omogućili su i veća izdvajanja za različite programe podrške stanovništvu.
Za svako novorođeno dete izdvaja se 130.000 dinara, dok su obezbeđeni besplatna užina i prevoz za treće dete u porodici, kao i pomoć za ekskurzije, mature i socijalno ugrožene građane.
Posebne mere odnose se na decu sa smetnjama u razvoju, kojoj je obezbeđen lični pratilac bez liste čekanja. Kroz stambene programe rešavano je i pitanje smeštaja raseljenih i izbeglih porodica, kao i žena žrtava nasilja.
Lokalna samouprava subvencioniše i energetsku sanaciju domaćinstava – zamenu stolarije i kotlova, kao i ugradnju solarnih panela – do 50 odsto vrednosti investicije. Podrška je namenjena i poljoprivredi i razvoju ruralnog turizma.
Za Đurovića, razvoj Banje ne može se posmatrati odvojeno od infrastrukture. Kao važan faktor ističe izgradnju auto-puta, koji je, prema njegovoj oceni, dodatno povezao Vrnjačku Banju sa ostatkom Srbije i otvorio prostor za nove investicije.
Upravo zato se naredni period vidi kao svojevrsna trka za nove sadržaje i ulaganja. Cilj više nije samo da Vrnjačka Banja bude mesto u koje se dolazi na odmor, već destinacija u kojoj se ostaje duže, troši više i kojoj se turisti vraćaju tokom cele godine.
321 Srbija/republika.rs
Foto: Privatna arhiva
