Još su stari Rimljani prepoznali snagu ovih izvora, ostavljajući za sobom tragove termi i cevi, dok je u srednjem veku kralj Milutin ovde dolazio ne samo da se okupa, već i da pronađe mir i okrepu među kopaoničkim borovima. U vreme Otomanske imperije, zabeležena je kao „Banja Lukova“, a skromni hamam svedoči o neprekidnoj ljudskoj potrebi za ovim darom prirode.
Danas, Lukovska banja spada među banje sa najbogatijim termalnim izvorima u Srbiji – temperature vode kreću se između 56 i 69 stepeni, sa izdašnošću od 100 litara u sekundi. Voda se koristi za lečenje reumatskih, kožnih, ginekoloških i neuroloških oboljenja, ali i kao izvor energije za dušu.
Proleće je ovde posebna čarolija – livade oživljavaju u zelenom plesu, staze pozivaju na šetnje, a miris četinarskih šuma ispunjava svaki dah. Posetioci mogu uživati u bazenima sa termalnom vodom, masažama, šetnji ka obližnjem Prolom jezeru ili istraživanju planinskih visova, dok večeri protiču u miru, uz šum potoka i pucketanje vatre.
Lukovska banja nije mesto koje se posećuje jednom. To je mesto koje se zauvek pamti – kao osmeh predaha, toplo kupatilo prošlosti i proleće koje miriše na život.
321 Srbija/pixabay
