Između Golie, Peštera i Žilindara, Ninaja se ne nameće visinom već suštinom: njen najviši vrh Homar ili Suhi krš (1.462 m), zatim Žabren (1.416 m) i Vlaški vrh (1.358 m) čuvaju poglede koji oduzimaju dah i pozivaju na susret sa prolećem kakvo se retko viđa.
U ovo doba godine, Ninaja oživljava. Njen surovi dinarski karakter omekšava pod toplinom aprilskog sunca. Proplanci su prošarani cvetnim šarama, a vetar donosi miris borovine i vlažne zemlje. Vrhovi se još uvek mogu zateći s tragovima snega, dok podnožje već priča prolećne priče.
Pristup ovoj planini može se ostvariti iz pravca manastira Sopoćani, mesta koje samo po sebi odiše duhovnošću i mirom. Izlet ka Ninaji tako počinje kontemplacijom, a nastavlja se usponom ka vrhovima koji otkrivaju tišinu i prostranstva koja oslobađaju.
Za planinare i zaljubljenike u prirodu, Ninaja u proleće nudi gotovo mitsko iskustvo. Staze su retko utabane, vazduh je oštar i čist, a pejzaži su netaknuti. Ovdje nema gužve, samo tišina i vetar – saputnici koji ne traže ništa, ali daju sve.
Iako zabačena, ova planina je savršeno mesto za one koji traže odmor od savremenog sveta. Na Ninaji, vreme ide sporije. Tu se proleće oseća u svakom koraku, svakom dahu, svakom pogledu.
321 Srbija/pixabay
