Jedan od legendarnih mesnih delikatesa pirotskog kraja je peglana kobasica. Izuzetnog ukusa, ali i oblika, odakle i potiče njeno ime zauzima od davnina visoko mesto na listi vrhunskih suhomesnatih proizvoda.
Po svemu je posebna. Priprema se od raznih vrsta mesa, izuzev svinjskog. Domaćini koriste meso bez masnoće ili žilica, začinjavaju je samo prirodnim začinima- so, crvena ljuta pirotska paprika i beli luk, a zatim se pune goveđa creva.
Kobasice se ne dime, već suše na čistom vazduhu, najčešće do mesec dana, „od Svetog Nikole do Svetog Jovana“ i za to se vreme sve kobasice po više puta „valjaju“ flašama što im daje karakterističan oblik, sličan potkovici. Na ovaj se način iz njih istiskuju vlaga i mehurići vazduha, a nemasna smesa postaje jednolična.
Iako svaki domaćin ima svoj recept koji se prenosi s kolena na koleno, peglana kobasica se uvek pravi od mesa stoke koja je uzgajana na čistim pašnjacima Stare Planine. Najčešće se kombinuje kozje, ovčije i goveđe meso, što joj daje poseban i neponovljiv ukus.
Poreklo ove kobasice nije poznato, ali postoje dve verzije o njenom nastanku. Prva kaže da potiče iz perioda kada je Srbija bila pod Turskom, što objašnjava izostanak svinjskog mesa u njenom sastavu.
Druga priča, ona iz 19. veka, kaže da je kralj Milan Obrenović za vreme svoje vladavine odlučio da smanji preobiman stočni fond na Staroj Planini kako bi sprečio dalje uništenje flore. Doneo je zakonsku odredbu kojom se seljacima nalagalo da smanje broj stočnih grla. Oni su tada, kako ne bi bili na gubitku i rizikovali kvarenje mesa počeli da prave peglanu kobasicu koja, zbog načina pripreme, ima dug rok trajanja.
U Pirotu se od 2013. godine održava Sajam peglane kobasice. Sve je više onih koji proizvode ovaj mesni delikates, pa se danas peglana često suši i u komorama, u kontrolisanim uslovima, kako se ne bi morali čekati povoljni vremenski uslovi.
Izvor: www.peglana.com
